 |
  |
|
|
Covek
koji je za svoje vreme vise video i vise znao no ijedan zivi Srbin.
Prvo bekstvo petnaestogodisnjeg Dimitrija Obradovica, sina curcije Djurdja iz Cakova (Temisvarski Banat) i Krune (iz porodice Paunkica u obliznjem Semartinu ) nije uspelo. Decak je rano ostao bez roditelja pa ga je prihvatio njegov tetak Nikola Parcanin koji je mislio da ga spremi za popa. Isao je u cakovsku skolu i knjigu iskreno zavoleo. Citao je na srpskom i rumunskom, a najvise hagiografije -zivote svetaca. Sklon sanjarenju i mastovit, odlucio je da podje primerom svetaca i preda se isposnickom zivotu monaha. Upoznao je nekog kaludjera Isaija Decanca koji je dosao u Cakovo da prosi i s njim krenuo prema turskoj granici s namerom da ode u manastir Decane. Tog istog dana, saznavsi da je nestao, tetak je uzjahao konja i oko ponoci ih pronasao u manastiru gde su zastali da prenoce. Dimitrija je vratio kuci i dao ga na kapamadzijski zanat u Temisvaru. No, Dimitrija nije moglo nista da spreci u njegovoj nameri. U prvom delu svoje autobiografije "Zivot i prikljucenija", koju je izdao dvadeset devet godina kasnije, zapisao je o tom bekstvu: "... da se nebo i zemlja slozi da mi naprotiv stane, ja cu otici te otici!" Jedva da je proslo godinu dana, Dimitrije je ponovo pobegao. I -bekstvo je uspelo. Sa drugom Nikom Putinom iskrao se iz Temisvara, kod Slankamena presao u Srem i 31. jula {13. avgusta} 1757. godine, oko 14 casova, prispeo u manastir Hopovo, u Fruskoj gori. Iguman Teodor Milutinovic, rodom Valjevac, uzeo ga je za djaka. Sedamnaestog februara 1758. primio je monaski cin i uzeo ime Dositej, prema svom uzoru sv. Dositeju koji je u sedmoj godini ostavio roditelje i otisao u kaludjere. Sesnaestog aprila mitropolit Pavle Nenadovic rukopolozio ga je za djakona.
(Vise o Dositeju u Hopovu u delu o Manastiru Novo Hopovo) Razocaran u manastirski nacin zivota, u grube i lenje kaludjere, izgubivsi "svaku volju ka svetinjicenju", 2. {15} novembra 1760. pobegao je. S djakonom Atanasijem uputio se preko Slavonije u Zagreb. Bilo je to u vreme sedmogodisnjeg rata u kome su se Austrija i Rusija borile protiv Pruske. Mislio je da se pridruzi nekom pravoslavnom popu u austrijskoj vojsci i dopre s njim do Nemacke gde su se nalazile ruske trupe u kojima su sluzili mnogi Srbi kao oficiri. Neko od njih odveo bi ga u Rusiju. Racunao je da ode u Kijev na nauke.
Put u Rusiju mu se izjalovio. Nista zato. Njegova lutalacka priroda, neukrotiva teznja za promenom mesta i sredine okrenula ga je na drugu stranu. Ka Sredozemlju. Zagreb je napustio 1. marta 1761. U severnoj Dalmaciji, medju Srbima, proveo je cetiri godine. Nekoliko meseci bio je i u Crnoj Gori. A onda je kocka bacena. Odbegli hopovski kaludjer krenuo je u "stranstvovanje" (njegova omiljena rec koju cesto upotrebljava u autobiografiji). Predao se svom dusom izazovu nepoznatog, radoznalost ga je neodoljivo vukla da upozna tudje zemlje i narode. Preko Trogira je 1765. doputovao u Split gde se ukrcao u brod za Krf. Na Krfu je ostao mesec i po dana, otusao u Moreju i tamo se zadrzao dva meseca. Iz Navpleona je otplovio za Svetu Goru a jesen i zimu 1765. proveo u Hilandaru. U prolece 1766. otisnuo se za Smirnu koju je napustio 1768, presao u Epir, u Hormovu se zadrzao do kraja godine, pa se vratio na Krf. Na ostrvu je boravio do maja, a u junu 1769. preko Venecije i Zadra vratio se u severnu Dalmaciju. U jesen 1771. preko Trsta je otisao u Bec gde je proziveo sledecih sest godina. Iz Beca je presao u Modru, blizu Bratislave, otputovao u Karlovce, obisao svoje i rodno mesto majke, koja nije video blizu dvadeset godina, a onda se zaputio u Bratislavu. U jesen 1779. neumorni putnik nasao se u Trstu. Naredne godine proputovao je Italiju.Posetio je Veneciju, Feraru, Bolonju, Firencu, Pistoju, Luku, Pizu i Livorno a onda posao u Carigrad. Plovio je pored Korzike i Sicilije i na ostrvu Hiosu zadzao se jedanaest meseci, sve do marta 1781. kada je produzio za Bosfor. Carigrad je brzo napustio plaseci se kuge. Uhvato je prvi brod ka Crnom moru, nastavio Dunavom i iskrcao se u Galcu, u Moldaviji. Boravio je u Foksanima, Jasu i Romanu godinu dana, pa krenuo za Nemacku. U jesen 1782. preko Poljske, Slezije, Breslave i Lajpciga stigao je u Hale, a naredne godine presao u Lajpcig. Dve godine kasnije preko Frankfurta na Majni, Manhajma, Strazbura, Nansija, Meca i Linevila prispeo je u Pariz. Tako je ispunio svoju davnasnju zelju da vidi prestonicu Francuske. Ostao je u njoj tri nedelje, pa produzio za London.
Prvih dana juna 1785. Dositej je u Hamburgu, krajem meseca u Lajpcigu. Obisao je saksonske gradove: Drezden, Altenburg i Cajc a u jesen se ponovo nasao u Becu. Smirio se u njemu dve godine. Krajem 1787. zapucao je u Rusiju, u Sklov, generalu Simeunu Zoricu (na njegov poziv), bivsem ljubavniku carice Katarine. Na njegovom imanju zadrzao se sest meseci. U leto 1788. putovao je preko Liflandije i Sesvegena (jul), Rige i Klasena u Kurlandiji (avgust), stigao je u Kenigsberg 14. septembra, 30. bio u Berlinu, 8. oktobra u Virtembergu, 20. u Lajpcigu. Pocetkom 1789. odjezdio je za Bec. Tu je proveo blizu cetrnaest godina, a u leto 1802. preselio se u Trst. Dve godine kasnije, u prolece 1804, stigle su prve vesti o ustanku u Srbiji. Ceznja za zemljom praroditelja u kojoj nikada nije bio postajala je sve jaca. U junu 1806. napusto je Trst, a u avgustu 1807. presao je iz Zemuna u oslobodjeni Beograd. Umro je u martu 1811, u 72. godini. Jovan Skerlic rekao je za njega da je bio covek koji je za svoga vremena "vise video i vise znao no ijedan zivi Srbin". OTKUD DOSITEJU PARE ZA TOLIKA PUTOVANJA
|
