Rodio se u siromašnoj seljačkoj porodici 25. januara 1907. godine u Irigu. Još kao mladić za vreme služenja vojnog roka u vojsci Kraljevine Jugoslavije, pokazivao je dosta ljubavi prema vojničkom pozivu i u toku vojnikovanja proizveden je u čin rezervnog podnarednika, a kasnije unapređen u čin rezervnog narednika. Zbog potpunosti njegovih biografskih podataka treba napomenuti daje vojsku služio u elitnoj jedinici, čuvenom beogradskom Gvozdenom puku, tada najelitnijoj vojnoj formaciji stare Jugoslavije. I pored velike želje da se posveti vojnom pozivu, siromašno stanje njegovog domaćinstva nije mu dozvolilo da se dalje školuje, pa se posle odsluženja vojnog roka vratio zemljoradnji.

Po izbijanju rata 1941, kao dobar poznavalac vojnih vestina, vrlo aktivno deluje u obučavanju mladih partizana u rukovanju oružjem. Komandant Podunavskog odreda postaje 20. marta 1942. godine.

Samo tri dana kasnije u borbi na Zmajevcu biva teško ranjen od strane ustaša. 

Ostavljen od svojih saboraca (odred se sklonio u obližnja sela, mladi napustili četu, vratili se kućama), ostaje onako ranjen u šumi. Pet dana kasnije jedan čobanin ga je pronašao i preneo u kuću Dušana Kovačevića u Vrdniku. Ni pomoć vrdničkog lekara Krstića nije pomogla. Đoka Šunduković Šune umro je posle dva sata toga proleća 1942. godine.

Tamo gde je bio ostavljen i u teškim mukama počupao travu oko sebe, da bi utolio žeđ na Zmajevcu, akademski vajar Pavle Radovanović uradio je njegovu bistu. Ovaj izuzetni čovek dobio je ulicu sa svojim imenom. To je najstariji deo Iriga, poznatiji kao Grčka mala.

Bio je pokopan u Pruskoj gori sve do oslobođenja, kada je ekshumiran i sahranjen u starom iriškom parku 9. maja 1945. godine uz mnoštvo civilnih i vojnih lica. Kada je stari park porušen zbog gradnje Doma zdravlja, prenesen je na Saborno groblje gde je napokon našao mira.