 |
  |
|
|
U kulturnoj proslosti Iriga znacajnu ulogu imala je muzicka "slepacka akademija", koja se pominje jos 1770. godine. Iako o postanku, trajanju, organizaciji i nacinu rada "slepacke akademije" ima malo podataka, izvesno je da je radila u Grckoj mali. Neki podaci pokazuju da je postojala sve do strasne kuge u Sremu 1795/96, a po nekim tvrdnjama bila je aktivna sve do 1848. godine. Jos 1877. Kuhac je zabelezio imena dvojice sremskih guslara koji su potekli iz "iriske skole". Slepac Pantelija, "ravnatelj akademije slepacke (iriske)", jedna je od licnosti Okrugliceve Sacurice i subare, cija se radnja dogadja 1827. godine, a slepario je 40 godina. Koliko je trajalo ucenje u "iriskoj akademiji" ne zna se tacno. Guslari, ucenici ove akademije, pevali su junacke narodne pesme i u okolnim selima i tako sirili patriotska osecanja u narodu. Posle prestanka rada akademije, jos dugo se u Irigu zadrzala tradicija pevanja uz gusle. Poslednji slepi guslar iz Iriga bio je Pera Dimitrov. Kao petnaestogodisnjak poceo je da gubi vid, ali je uspesno zavrsio osnovnu skolu i poceo da uci pevanje uz gusle. Jedno vreme ziveo je u Petrovcima i Slankamenu, ali se ubrzo vratio u Irig iz uz gusle pevao junacke narodne pesme. Perine orahove gusle, napravljene oko 1888. godine i posle prepravljene na dve strune, nakon njegove smrti cuvane su u iriskoj citaonici. Po "slepackoj akademiji" Irig je prozvan za "prvi srpski akademski grad".
|